Uprkos tome što naša lična bezbednost u saobraćaju ne zavisi uvek od nas samih, mi možemo svojim ponašanjem bitno doprineti smanjenju mogućnosti da doživimo saobraćajnu nezgodu. Pogibije i povrede su svakodnevna pojava na našim putevima, zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike.

Sistem vozačke obuke u Srbiji na žalost svodi se na savladavanje tehnike vožnje koju skoro niko ne primenjuje u stvarnim uslovima, dok se teorija svodi na puko pamćenje saobraćajnih propisa i znakova, bez objašnjenja zašto se toga treba i pridržavati. Zbog toga na ovoj stranici možete naći praktične savete kako da u saobraćaju zaštitite sebe od drugih, ali i druge od sebe.

BRZINA

Iako mnogima stane knedla u grlu kada čuju npr. "ptičiji grip", od te opake bolesti do sada je u svetu stradalo tek nekoliko desetina ljudi. Sa druge strane, nepropisna tj. neprilagođena brzina svake godine u svetu odnosi preko 600.000 života, dok je u Srbiji ta crna brojka preko 400!

NASELJE

U Srbiji najveća dozvoljena brzina u naselju propisana zakonom jeste 60 km/č, dok je saobraćajnim znakovima na pojedinim deonicama ona još manja, i to pre svega zbog zaštite pešaka koji intenzivno učestvuju u saobraćaju. Pri tom treba napomenuti da će po novom zakonu najveća dozvoljena brzina u naseljenom mestu biti 50 km/č, kao što je ti urađeno u većini evropskih država. Iako se prosečnom vozaču i tih 60 km/č čini "malom" brzinom, a kamo li 50, postoje ozbiljni razlozi da se i naša država priključi stavu razvijenih zemalja u smilsu bezbednosti saobraćaja.

• Ukoliko vozilom udariš prešaka pri brzini od 50 km/č, šanse da on preživi su čak 80%. Ako to uradiš sa samo 10 km/č većom brzinom, njegove šanse da preživi su svega 20%!
• Pri brzini od 60 km/č zaustavni put je 9 metara duži nego pri 50 km/č

Posle ovih činjenica, jasno je da je svako prekoračenje preko 60 km/č u gradu još opasnije za pešake, pa o većim brzinama ne moramo ni da govorimo. Ono što stalno moramo imati na umu je da kada vozimo kroz neseljeno mesto, nikada ne možemo biti sigurni da pešak ne može da se nađe na putu, bez obzira na doba dana i ostale prilike. To je naročito izraženo u zonama škola i ostalim mestima gde je veliki broj dece. I naravno, ne smemo razmišljati u stilu "briga me za pešake ako se nađu na kolovozu, tu im nije mesto". Uvek se u razumnoj meri moramo ponašati tako da štitimo druge u saobraćaju od nas, čak i ako oni greše. Uvek.

VAN NASELJA

Na žalost, često smo svedoci saobraćajnih znakova koji bez ikakve stručne opravdanosti propisuju znatno manju dozvoljenu brzinu, nego onu koja je u realnim uslovima bezbedna na tom delu puta. Razloga za to ima puno, od svakakvog nemara do raznih namera, ali opravdanja nema ni malo. Ipak, vozač kao učesnik u saobraćaju nema pravo da sam procenjuje da li je na nekoj deonici bezbedna brzina veća od one koja stoji napisana na saobraćajnom znaku. Upravo samovoljna procena vozača dovodi do toga da je neadekvatna brzina najbolja prijateljica smrti na srpskim putevima - preko 400 mrtvih godišnje! Zbog toga, koliko god mislili da je baš na tom delu puta sasvim bezbedno da stisnete gas preko ograničenja, setite se da su isto tako razmišljali mnogi koji sada nisu među živima. Sletanje sa puta, prelazak u suprotnu traku, naletanje na pešaka ili drugo vozilo, samo su neke od posledica.

AUTO-PUT

Iako je to tip saobraćajnice koji nam omogućuje najveću bezbednu brzinu, imajte na umu neke stvari. Uprkos preskupoj putarini, auto-putevi u Srbiji se relativno loše održavaju, tako da postoje opasnosti od rupa, kolotraga, životinja i raznih predmeta na putu. Takođe, tu je i domaći "specijalitet" - pretrčavanje pešaka. Ovde nećemo uzeti u obzir kvazi auto-put ili tzv "poluautoput" kao npr. Novi Sad - Subotica, koji ne ispunjava ni najosnovnije elemente potrebne da bi se tako nazvao.

Auto-industrija napreduje iz dana u dan, automobili su sve brži i sigurniji, ali ograničenje i dalje stoji na 120 km/č. Mnogi će reći da je to zaostatak prošlih vremena, pa će spomenuti Nemačku gde na auto-putu ne postoji ograničenje brzine. To je izuzetak. U svim državama na svetu, brzina na takvim putevima i dalje je ograničena od 110 do 130 km/č. Razloga za to ima puno, ali najjednostavnije je da spomenemo da pri brzinama većim od 130 km/č i najmanja nepredvidljivost može da se lako pretvori u smrtonosnu saobraćajnu nezgodu, bez obzira koliko je neko vozilo savremeno i opremljeno raznom opremom. Zvezdice za bezbednost mnogo znače, ali svi kreš testovi na kojima se stiču te zvezdice kojima se mnogi modeli automobila ponose, obavljaju pri brzinama od "svega" 48 do 64 km/č! To je razlog zašto nijedna država nije, i ne planira da poveća limitiranu brzinu na auto-putevima uprkos stalnom razvoju auto-industrije.

KLIZAV KOLOVOZ I LOŠA VIDLJIVOST

Na mokrom kolovozu, zaustavni put se bri brzini od 50 km/č povećava za više od 10 metara od zaustavnog puta na suvom kolovozu, a slučaju da je ta brzina 120 km/č, razlika je čak 60 metara. U kritičnim situacijama, svaki centimetar zaustavnog puta je veoma bitan, pa se lako može zaključiti da se brzina vozila mora "prilagoditi" mokrom kolovozu. To isto važi i za prianjanje vozila pri prolascima kroz krivine. Naročit oprez je potreban

• kada je "prva kiša"
• kada je moguća pojava "iznenadnog leda" 
• pri nailasku na zemlju i blato na kolovozu

Kada posle dužeg suvog perioda dođe do padavina, do tzv "prve kiše", kolovoz je klizaviji nego što je to inače slučaj kada kiša pada više dana. Naime, voda se meša sa prašinom, uljem i ostalim nečistoćama, i stvara se naročito klizav "film" koji je veoma opasan. Za razliku od klasičnog leda koji nastaje na većem delu puta leđenjem kišnice ili snega, "iznenadni led" nastaje samo na manjim delovima puta, usled neke osobenosti, kao što je npr. izloženost vetru usled proseka u šumi. Opasnost proističe usled iznenadnosti, kada mislimo da je ceo put bez leda, i onda neprilagođenom brzinom naiđemo na zaleđeni deo. Isti slučaj je i sa blatom, na koje se iznenada može naići.

POJAS

Sigurnosni pojas je izum koji je spasao najviše života u istoriji savremenog saobraćaja. Međutim, u našoj državi, među građanima se još uvek vode diskusije u kojima se iznose stavovi za i protiv upotrebe pojasa, pa se tako mogu čuti razne priče o ljudima koji su umrli u najstrašnijim mukama zbog vezanog pojasa, kao i priče o onima koji su danas živi i zdravi samo zbog toga što ga nisu vezali. Takvi slučajevi postoje, ali mnogo ređe nego što se o njima priča, dok je bar 80 puta više slučajeva gde se dogodilo obratno. Postoji niz jasnih pokazatelja da vezivanje pojasa smanjuje mogućnost pogibije u saobraćaju za najmanje 65%. Jedan od podataka koji bez sumnje pokazuje efekat upotrebe pojasa jeste primer Srbije iz 2002. godine kada je nakon sprovedene oštre kampanje, i kada je procenat upotrebe pojasa bio oko 90%, broj poginulih u odnosu na 2001. godinu bio 428 manje poginulih! Prema istraživanjima KBS na srpskim putevima najmanje 250 ljudi godišnje pogine, a 3000 bude povređeno usled nevezanog pojasa.

Činjenice koje svako od nas treba da zna pre nego što pomisli da mu je bitnije da ne izgužva odelo ili da ga pojas nervira su:

• Pojas je preko potreban i u gradskoj vožnji, jer pri sudarnoj brzini od 50 km/č nevezan putnik trpi silu kao da je pao sa četvrtog sprata. Treba znati i da se preko 90% svih saobraćajni nezgoda u Srbiji događa upravo u naseljenim mestima.
• Pojas je neophodan iako je vozilo opremljeno vazdušnim jastucima, jer su oni projektovani kao dopunski sistem zaštite, koji deluje ispravno samo u sadejstvu sa pojasom. Mnogima nije poznato da air bag izleće brzinom od oko 350 km/č te da može ozbiljno povrediti nevezanog putnika. Takođe, u mnogim modelima vozila, vazdušni jastuk uopšte se neća aktivirati ako pojas nije vezan.
• Pojas sprečava ozbiljne povrede kako pri čeonom sudaru i naletanju otpozadi, tako i pri bočnom sudaru, ali i prilikom prevrtanja vozila.
• U slučaju potrebe (požar, uletanje u vodu i sl.) pojas se može brzo i lako otkačiti.

 Vezivanje pojasa nije potčinjavanje represiji. To je najbolji način da zaštitite svoj život u vozilu.

KACIGA

Iskusni motociklisti kažu da se sa motora pada pre ili kasnije. Svaki vozač motocikla koji se u današnjim uslovima saobraćaja nada da mu se to neće nikada desiti, može se nazvati optimistom. Zbog toga treba da preduzmemo sve što je u našoj moći, da se na motociklu vozimo što bezbednije. Pored defanzivne vožnje, kojom se sam motociklista trudi da ne prouzrokuje sudar tj. pad, neophodno je i da se pripremimo za greške drugih učesnika u saobraćaju, koji na žalost u Srbiji još uvek nemaju osećaj za dvotočkaše u svojoj blizini, i često izazivaju sudare.

Naši propisi za sada predviđaju obavezu nošenja samo kacige, jer su povrede glave, pored povreda kičme, najčešći faktor koji doprinosi pogibijama vozača i putnika motocikla. Osnovni zadatak kacige jeste da štiti glavu, tačnije mozak. Pored toga, ona štiti vozača od strujanja vazduha, prašine i insekata. Zakonom nije definisan obavezan tip kacige, ali je bolje imati išta, makar to bila "noša" iz neke dalekoistčne zemlje, nego prepustiti lobanji da primi svu silu udarca. Ipak, preporučujemo nošenje tzv. zatvorene (integralne, full-face) kacige, koja pruža zaštitu celoj glavi, uključujući i bradu. Veoma je dobra i podvarijanta u kojoj se može podići cela prednja strana (targa, flip-up) a kakve koriste naši saobraćajni policajci. Zadovoljavajući nivo zaštite pruža i otvorena kaciga (bez zaštite za bradu), dok su polukacige slabiji zaštitnici našeg mozga. Kratke kacige, tzv "noše", spasiće vas samo kazne od 3000 dinara, ali teško će vas spasti od ozbiljnih povreda ili smrti. Isto važi za sve kacige, ako ih nosite nevezane na glavi. Momentom sudara sa drugim vozilom, nevezana kaciga spašće sa glave, i mozak ostaje zaštićen samo krhkom lobanjom.

Iako to nije propisano aktuelnim zakonom, snažno preporučujemo korišćenje ostale zaštitne opreme, kao što su leđni oklop tzv. "kornjača", moto-jakna, i moto-rukavice.

ALKOHOL

Uticaj alkohola na vozačke sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od telesne težine, uzrasta, fizičke kondicije, metabolizma i raznih drugih faktora. Ipak, u količinama preko 0,5 promila, alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozače, bez obzira na lične karakteristike. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki čak misle i da poboljšava vozačke sposobnosti) on utiče na naš nervni sistem hteli mi to ili ne. Loš uticaj ogleda se pre svega u lošijem opažanju, procenjivanju i sporijoj reakciji, kao i smanjenju samokontrole. Tako se sa 0,5 promila šansa za nastanak saobraćajne nezgode udvostručava, sa 0,8 promila ona je veća sedam puta, dok je sa 1,5 promila alkohola u organizmu čak 25 puta veća. Ovde možete videti simulator pijanstva.

Ako ste popili više od jedne čašice žestokog, ili jedne čaše piva ili vina, ne sedajte za volan. Uzmite taksi ili zamolite nekoga da vas odveze. Groblja u Srbiji puna su onih koji su imali običaj da kažu - bolje ja vozim pijan, nego većina njih dok su trezni.